U sredu, 12.09.2018. godine, u Centru Zdravka, Društva za borbu protiv raka u Somboru održana je još jedna radionica u okviru projekta „Seminar o predmetu edukacije iz oblasti profesionalne psihoonkologije“ pod nazivom Put u sebe/Put do sebe/A sad malo ja Radionicu je vodila psiholog Monika Vuk.
Danas smo razmišljali malo o sebi. Šta je to što nas čini srećenima. Sa godinama često smo sve više okrenuti obavezama, drugim ljudima i njihovim željama, potrebama. Zbog toga znamo dazaboravimo na onog pravog sebe. Zaboravimo šta nam je potrebno i što nas čini srećnima. Zato smo se danas bavili onim što nas čini srećnima. Složili smo se da je toliko malih stvari koje čine sreću i to samo u jednom danu. I kako Duško Radović kaže:”Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.”Uglavnom smo usmereni na ono što nam nedostaje i često obećavamo sebi da ćemo biti srećni kada ostvarimo određeni cilj. Međutim, čim jedan cilj ostvarimo pronađemo novi.I tako čekajući da ispunimo sve ciljeve, da bismo bili srećni, prođe nam život. Različiti su primeri, biću srećan kada se zaposlim, kada zaradim određenu sumu, kada kupim kuću i tako u nedogled. Počnite već sada i zapitajte se zbog čeka danas možete biti zahvalni i srećni. Možete svako jutro ili veče napraviti kraći spisak svega što vas čini srećnima i na čemu ste zahvalni. Često nas čini srećnima baš ono na čemu smo zahvalni, a često toga baš i nismo svesni. Naučna istraživanja, naročito u poslednjih nekoliko godina,pokazala su da izražavanje zahvalnosti ima značajan uticaj na naš život.
Takođe, na radionici smo se međusobno povezali kroz vežbu koja podrazumeva da se prisetimo kako smo se upoznali. Naše druženje završili smo kroz vođenu fantaziju (zamišljanje) pod nazivom Sigurno mesto. Svako je u sebi pronašao svoje sigurno mesto kome može da se vrati kada postoji potreba da se osećamo sigurno, čak i ako nam okolnosti ne idu ruku.
Radionica je protekla u dobrom raspoloženju prožeta notama saosećanja i empatije. Naravno, uspehu radionice doprinele su najviše njene učesnice sa kojima je uvek divno raditi i družiti se.
Tražila se stolica više na predavanju i radionici o važnosti psihoonkologije za bolji kvalitet života sa malignom bolesti, u okviru projekta podržanog od Minisarstva zdravlja Republike Srbije, održanog 6.septembra u DZ Novi Sad.
Važnost edukacije iz ove oblasti su podržali prof dr Vicko Ferenc, državni sekretar Ministartva zdravlja, onkolog,i direktor Doma zdravlja Novi Sad, Prim dr Veselin Bojat. Zainteresovani stručnjaci i pacijenti zajedno su poslušali Doc dr Tamaru Klikovac i Prim dr Đerđi Šarić ispred NALOR(Nacionalne asocijacije lečenih od raka).
Veliku pomoć u organizaciji ovog skupa dala je Asocijacija za unapredjenje zdravlja, udruženje koje predstavilo kao odličan resurs za podršku pacijentima nakon završenog lečenja.
O mogućnostima jednog udruženja pacijenata govorila je Vesna Imbronjev, specijalista strukovna medicinska sestra.
U živoj diskusiji podstaknuta je veća pažnja prema psihološkoj podršci i saradnji institucija sa udruženjima pacijenata.
U toku je realizacija projekta NALOR (Nacionalne asocijacije lečenih od raka) pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije "Predavanja i radionice na temu psihoonkologije" namenjene stručnjacima u zdravstvu i lečenim osobama.
Cilj ovih radionica je da se svima kroz predavanja Doc dr Tamare Klikovac, psihoonkologa, približi važnost stručne psihološke podrške pružene lečenima od raka. Često zdravstveno osoblje misli da je najbolji psiholog za svog pacijenta. Sa druge strane, pacijent je ponosan, hrabar, čini mu se da sve može sam i ne traži pomoć na vreme. U ustanovama nema dovoljno obučenih psihologa koji bi se bavili psihoonkologijom, a ni zakonodavstvo nije rešilo obrazovanje psihoonkologa.
Prva radionica je održana u Beogradu 4.09.2018, u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta. Više od šezdeset slušalaca je pratilo i aktivno učestvovalo u predavanju o psihoonkologiji.
Sledi radionica u Novom Sadu, a u oktobru i u Leskovcu.
U Novom Sadu je 31.8. - 1.9.2018 održan seminar na temu ekonomskog osnaživanja i osamostaljivanja organizacije za članove NALOR (Nacionalne asocijacije lečenih od raka ) pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Beoogradu. Nalor čine 15 udruženja iz različitih gradova Srbije. Domaćini seminara održanog u hotelu "Vojvodina" su bili Društvo za borbu protiv raka u Somboru i Asocijacija za unapredjenje zdravlja iz Novog Sada.
Seminar je otvorio Akademik, Prof dr Dušan Lalošević, patolog, sjajnim predavanjem na temu "Vakcina protiv raka dojke". Ivona Šišmanović je učesnicima otkrila nove intersantne detalje vezane za digitalnu komunikaciju, kao važnog alata za obezbedjivanje sredstava za rad organizacije.
Predavači iz NSHC(Novosadskog humanitarnog centra) su kroz dvodnevnu obuku i radionice osnažili tridesetak čelnih ljudi lokalnih udruženja da postanu vidljiviji i prepoznatljivi u svojim sredinama, što bi im olakšalo egzistenciju i rad. Na kraju seminara je odlučeno da sredstva koja su projektom opredeljena za tri medijske kampanje manjih udruženja utrošimo zajedno, ulažući ih u kampanju za nacionalnu asocijaciju.
Bio je to koristan i vredan seminar, na kome su se prijateljstva medju udruženjima učvrstila, unapredila, i otvorila nove mogućnosti za saradnju.
Projekat pod pokroviteljstvom IWC, edukacija iz oblasti psihoonkologije, realizovan od maja do kraja avgusta 2018, završen.
Obučeno 12 psihologa (Sombor, Novi sad, Zrenjanin, Beograd, Leskovac, Podgorica) iz oblasti psihoonkologije, nakon edukacije su svi bolje i sigurnije obavlajju svoj posao, u stalnom su kontaktu, saradjuju, razmenjuju iskustva, komuniciraju preko VIBER grupe. Susret sa donatorima.
Zahvaljujemo na poverenju.
Pripreme za seminar su u toku.
Radujemo se susretu u petak 31.8.18. u Novom Sadu, Hotel Vojvodina.
Zajedno smo jači!
Društvo za borbu protiv raka u Sombori i Brežanke iz Bačkog Brega, zajedno su se predstavile na XXVI Sajmu pčelarstva u Somboru 25.avgusta 2018.
Imamo mnogo toga zajedničkog, vredne smo kao pčele, a brinemo i o zdravlju kao med.
Limfedem je hronično, progresivno, dugotrajno i neizlečivo stanje organizma, koje se ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom, adekvatnim tretmanom za to stručno obučenog fizioterapeuta-limfoterapeu
PREUZMITE BROŠURU "LIMFEDEM PRIKAZ PACIJENATA" MAJE NJAGOJEV, SERTIFIKOVANOG LIMFOTERAPEUTA
Početkom avgusta 2018 članovi apatinske sekcije Društva za borbu protiv raka Sombor su se okupili da popričaju, i izaberu odredište na koje će ići na izlete krajem avgusta i setembra.
Sastanak je bio protkan pozitivnim utiscima o edukativnim predavanjima u Centru Zdravka svake srede protekla dva meseca. Srećni i veseli članovi udruženja obeležili su čestitkama i kolačima dolazak na svet unuka jedne članice udruženja
Svaka osoba ima u sebi snagu i otpornost (stručno: rezilijentnost) da se nosi sa svakodnevnicom, prevaziđe teškoće, razvija se.
Kada se pojavi bolest sve se menja, naše snage su kompromitovane, a posle prvog šoka sledi naše viđenje bolesti od koje zavisi i naša borba. Pogrešno je da to vidimo “kao sudbinu, kroz predrasude”, jer tada ne vidimo našu ulogu i već na početku gubimo bitku.
Viđenje da su mnogi izlečeni nameće pitanje „Zašto i ja ne bih mogao?“. Odluke da želimo da živimo, da dosta toga zavisi od nas samih, mobiliše snagu za borbu, za optimizam, pobedu, novi način života.
Članice Društva za borbu protiv raka su odlučile da žive, da budu pobednice, da njihov pehar pobede bude osmeh, šala, život koji udišu punim plućima i žar u očima kada svaka za sebe kaže “ja sam izlečena, nije bolest jača od mene”.
Na predavanju, 25. jula, koji je održala Blanuša Vera, socijalna radnica i porodični terapeut na Psihijatriji u Somboru “Otpornost na problem koje nosi bolest” svaka žena je zaronila u sećanja na lošu epizodu u životu i onda opisala svoj put i motivaciju do pobede, težak i bolan, ali je promenio njihovu svest, ciljeve. Sada mogu uz osmeh na licu da pričaju, druže se, imaju lepe sadržaje i bolji kvalitet života i sa nevericom u srcu pitate se “Da li su one ikada imale bolest? Kako su tako jake? Mogu li i ja tako….”
“VIŠE LJUDI UMRE OD DIJAGNOZE I STRAHA, NEGO OD BOLESTI”
