Odštampajte ovu stranicu

Integrativna medicina u svetu

Strategija razvoja zdravstvenog sistema u zemljama EU od 2015.do 2020. se temeljila na sledećim postavkama:

1.Pacijent je centar

2.Ne sme biti diskriminacije na osnovu bolesti i zdravstvenih nejednakosti

3.Zagovara se holistički pristup zdravstvenoj nezi koji uzima u obzir socijalne, kulturne, ekonomske podatke o pacijentu kao i o stanju njegove životne sredine, njegove porodice i negovatelja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Tradicionalna kineska medicina je u potpunosti integrisana u kineski zdravstveni sistem i oko 95% kineskih bolnica primenjuje u praksi Tradicionalnu kinesku medicinu. Kao primer ove integracije (SZO) navodi, da je u Kini uobičajeno da se deca leče intravenskom primenom antibiotika uz istovremenu primenu lečenja kineskim biljem sa ciljem da se tradicionalni lekovi suprotstave nuspojavama koje mogu nastati dejstvom antibiotika i pojačaju imuni sistem deteta.

U Evropskoj uniji 30% gradjana koristi alternativu. U SAD se od 1995 o alternativi ne priča kao o nadrilekarstvu  i ona je stavljena na 3. mesto po važnosti od 86 oblasti koje se bave lečenjem.U razvijenim državama Evrope državno osiguranje pokriva troškove alternativnih terapija, a u nekima i privatna osiguranja.

Najpoznatije istraživanje koje je pokazalo da se primenom alternativnih terapija mogu uštediti značajna sredstva je  Glastonburu studija (1994-1997). U studiji je čestvovalo 600 pacijenata. Oni su  posle posete lekara zvanične medicine upućeni u službu alternativne medicine. Kasnije su se u manjem broju obraćali svom lekaru i specijalistima, a kod 85% ispitanika se stanje poboljšalo.

Do javnog, političkog i ekonomskog uvažavanja alternativne medicine došlo je iz više razloga. Na opštem planu došlo je do tranzicije industrijskog u postindustrijsko društvo. Došlo je do paradoksa što se tiče zdravlja - iako je medicina napreduje, ljudi su sve bolesniji. Ljudi su postali opsednuti zdravljem i svojom radnom sposobnošću a sve više je hroničnih bolesnika. Ovaj paradoks je doprineo širenju uvida da spektakularno spasavanje putem razvoja medicinske tehnologije i farmakologije nije dovoljan i sve više je prisutno nezadovoljstvo zbog mehaničkog pristupa moderne medicine čuveku u kojoj su čovek, odnosno njegov organ, postali samo objekat manipulacije radi sticanja materijalnih dobara i vlasti.

 

 

 

 

Share this article